Da li privredna društva koja su u stečajnom postupku ili likvidaciji imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige na nepokretnosti na kojima imaju pravo svojine, ili su oslobođeni plaćanja poreza pokretanjem postupka stečaja ili likvidacije? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00809/2017-04 od 8.12.2017. god.

. Da li privredna društva koja su u stečajnom postupku ili likvidaciji imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige na nepokretnosti na kojima imaju pravo svojine, ili su oslobođeni plaćanja poreza pokretanjem postupka stečaja ili likvidacije? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00809/2017-04 od 8.12.2017. god.)
Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02−SUS, 80/02, 80/02−dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12−US, 47/13 i 68/14−dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije:
 1) imalac prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona;
2) korisnik nepokretnosti u javnoj svojini iz člana 2. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
 3) držalac nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 6) i 7) ovog zakona; 4
) primalac lizinga iz člana 2. stav 1. tačka 8) ovog zakona.

Prema odredbi člana 3. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14−dr. zakon i 5/15, u daljem tekstu: Zakon o privrednim društvima), društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata (u daljem tekstu: Zakon o registraciji). Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u   skladu sa zakonom o registraciji (član 526. Zakona o privrednim društvima). Odredbom člana 527. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji, niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji.                                                                                          
Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije iz člana 540. stav 3. ovog zakona (član 543. stav 1. Zakona o privrednim društvima). Po okončanju likvidacije društvo se briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji (član 543. stav 2. Zakona o privrednim društvima).
Odredbom člana 69. stav 1. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS“, br. 104/09, 99/11−dr. zakon, 71/12−US i 83/14, u daljem tekstu: Zakon o stečaju) propisano je da stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda (član 73. stav 1. Zakona o stečaju).
             U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88. Zakona o stečaju).
         Stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu (član 148. stav 1. Zakona o stečaju). Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a po pravnosnažnosti se dostavlja registru privrednih subjekata ili drugom odgovarajućem registru radi brisanja stečajnog dužnika iz tog registra (član 148. stav 7. Zakona o stečaju).
Prema tome, imajući u vidu da privredno društvo u likvidaciji, odnosno nad kojim je otvoren stečaj, zadržava svojstvo pravnog lica sve do okončanja postupka likvidacije i brisanja iz registra privrednih subjekata, odnosno do pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisanja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, pokretanje postupka likvidacije, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad obveznikom poreza na imovinu − privrednim društvom nije zakonski osnov za prestanak poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu, niti predstavlja pravnu smetnju da nadležni organ jedinice lokalne samouprave u postupku kontrole utvrdi obavezu tom društvu po osnovu poreza na imovinu (ako tu obavezu obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno ako je utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno). Z
akonom o porezima na imovinu nije propisano poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika nad kojim je pokrenut postupak likvidacije ili je otvoren postupak stečaja. Napominjemo da se, prema mišljenju Ministarstva privrede broj: 011-00-331/2014-05 od 4.11.2014. godine, „poreske obaveze koje su nastale pre otvaranja stečajnog postupka moraju prijaviti u postupku stečaja i nije ih moguće prinudno naplatiti. Međutim, obaveze nastale po osnovu poreza u toku trajanja stečajnog postupka predstavljaju troškove stečajnog postupka, odnosno obaveze stečajne mase, pa se iste mogu, u smislu odredbe člana 93. stav 1. Zakona o stečaju i prinudno naplatiti. Dakle, za potraživanja koja su dospela za naplatu pre otvaranja stečajnog postupka Poreska uprava ima status stečajnog poverioca i u obavezi je da blagovremeno podnese prijavu potraživanja (ukoliko nije podneta prijava potraživanja, ili ukoliko nije podneta blagovremeno,
Poreska uprava je, kao i svaki drugi poverilac, prekludirana u pravu da traži naplatu istog). Za potraživanja koja su nastala nakon otvaranja stečajnog postupka, status Poreske uprave je status poverioca troškova stečajnog postupka, odnosno obaveza stečajne mase, a ne stečajnog poverioca, pa se za takva potraživanja može tražiti prinudna naplata. Na osnovu navedenog, mišljenja smo da Poreska uprava ima pravo da nakon otvaranja stečajnog postupka vrši kontrolu plaćanja onih poreskih obaveza koje su nastale nakon otvaranja stečajnog postupka.“ Privrednom društvu u likvidaciji, odnosno privrednom društvu nad kojim je otvoren stečaj, prestaje obaveza po osnovu poreza na imovinu danom kojim to lice za tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik (na primer, danom njene prodaje radi unovčenja imovine, danom brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata…)

Bilten SLUŽBENA OBJAŠNJENJA I STRUČNA MIŠLJENJA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA 12/2017 Ministarstvo finansija Republike Srbije

Srbija : Prvi konkurs za IPARD podsticaje u poljoprivredi

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan je danas i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je od 25. decembra 2017. godine do 26. februara 2018. godine.


Javni poziv za kupovinu novih traktora biće raspisan 4. januara 2018. godine, a rok za podnošenje zahteva biće od tog dana do 26. februara 2018. godine.
Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).
Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.
Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).
Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede http://www.minpolj.gov.rs, kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja http://uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard/

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i putem telefona, pozivanjem Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 011/2607960; 2607961, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/3020100; 3020101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.


Preuzeto sa sajta   Uprave za agrarna placanja 

Ko je poreski dužnik za isporuku sa ugradnjom lifta, odnosno za isporuku sa montažom hidraulične makazaste lift platforme za prevoz tereta bez pratioca, koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV?

27. Ko je poreski dužnik za isporuku sa ugradnjom lifta,
odnosno za isporuku sa montažom hidraulične makazaste
lift platforme za prevoz tereta bez pratioca, koji obveznik
PDV vrši drugom obvezniku PDV odnosno licu iz člana 9.
stav 1. Zakona o PDV?
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00009/2016-04 od
29.3.2016. god.)
Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji
obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana
9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik PC“,
br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr.
zakon, 142/14 i 83/15, u daljem tekstu: Zakon) obavezu obračunavanja
i plaćanja PDV ima obveznik PDV − primalac dobara i usluga kao
poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom
o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu
određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl.
glasnik PC“, br. 86/15, u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje
šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima
i uslugama iz oblasti građevinarstva. S tim u vezi, isporuka sa
ugradnjom opreme (npr. lifta) koja je sastavni deo objekta (oprema
koja je inkorporisana u objekat, što znači da se ne može premeštati
sa mesta na mesto bez oštećenja njegove suštine), smatra se prometom
dobara iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka
3) Zakona, kao aktivnost iz grupe 41.20 − Izgradnja stambenih i

Poreski tretman uvoza dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku Srbiju vraćaju


Na uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena, PDV se ne plaća, pri čemu ukazujemo da ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja nije uslovljeno vremenskim rokom. Prema tome, poresko oslobođenje za uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena, primenjuje se i posle isteka tri godine od dana izvoza tih dobara. ***
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje (član 7. Zakona). Prema odredbi člana 26. tačka 1b) Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata


Izvor  BILTEN SLUŽBENA OBJAŠNJENJA I STRUČNA MIŠLJENJA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA Ministarstva finansija Srbije 9/2017

Da li fizičko lice koje se smatra poljoprivrednikom ima pravo na PDV nadoknadu kada izvrši promet poljoprivrednih proizvoda − pšenice, kukuruza i suncokreta obvezniku PDV? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1087/2016-04 od 26.9.2017. god.)

Da li fizičko lice koje se smatra poljoprivrednikom ima pravo na PDV nadoknadu kada izvrši promet poljoprivrednih proizvoda − pšenice, kukuruza i suncokreta obvezniku PDV? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1087/2016-04 od 26.9.2017. god.)

Kada fizičko lice koje nije obveznik PDV, a koje se, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16, u daljem tekstu: Zakon), smatra poljoprivrednikom (vlasnik, zakupac i drugi korisnik poljoprivrednog i šumskog  zemljišta, odnosno nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva upisan u registru poljoprivrednih gazdinstava), izvrši promet poljoprivrednih proizvoda − pšenice, kukuruza i suncokreta obvezniku PDV, ima pravo na PDV nadoknadu. Obveznik PDV − primalac navedenih dobara, dužan je da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 8% na vrednost primljenih dobara, o čemu izdaje priznanicu, kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplati

Šta je verodostojna knjigovodstvena dokumetacija?

Verodostojna računovodstvena isprava (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 337-00-323/2017-16 od 30.6.2017. god.) Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. Pojam računovodstvene isprave koji, između ostalih, obuhvata i fakturu uređen je odredbama člana 8. Zakona.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem,
kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic Data Interchange − EDI). Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave. Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka. Shodno navedenom, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju verodostojnom računovodstvenom ispravom može smatrati samo faktura koja ispunjava uslove iz člana 8. ovog zakona. Na kraju, želeli bismo da ukažemo da, shodno odredbama čl. 7. i 9. Zakona, pravno lice svojim opštim aktom između ostalog određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu). Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.)

2. Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.) Обвезник ПДВ − привредно друштво, које је у потврди Агенције за привредне регистре наведено као правни следбеник предузетника, има право на повраћај ПДВ стеченог у периоду док је обвезник ПДВ обављао делатност као предузетник. Наиме, у случају када је обвезник ПДВ − предузетник донео одлуку да ће наставити да обавља делатност у форми привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, а на основу које је Агенција за привредне регистре донела решење којим је истовремено брисан предузетник из регистра привредних субјеката и основано привредно друштво које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва, право на повраћај ПДВ које је стекао обвезник ПДВ − предузетник до оснивања привредног друштва може да оствари обвезник ПДВ − то привредно друштво (правни следбеник предузетника).
Одредбом члана 52. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон) прописано је да ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит (став 2. члана 52. Закона). Према ставу 3. истог члана Закона, порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана (став 4. члана 52. Закона). Одредбом члана 2. Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14, у даљем тексту: Правилник о повраћају ПДВ) прописано је да се обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и облику и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит за наредни период, на начин прописан Правилником.

Према ставу 2. истог члана Правилника о повраћају ПДВ, опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу члана 10. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02, 84/02− исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09−др. закон, 53/10,101/11, 2/12− исправка, 93/12 и 47/13, у даљем тексту: ЗПППА). Према члану 3. став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником. Сагласно одредби члана 3а став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона, обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА. По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА (члан 3а став 2. Правилника о повраћају ПДВ). Према одредби члана 92. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14−др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима), предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва (члан 92. став 3. Закона о привредним друштвима).2. Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.) Обвезник ПДВ − привредно друштво, које је у потврди Агенције за привредне регистре наведено као правни следбеник предузетника, има право на повраћај ПДВ стеченог у периоду док је обвезник ПДВ обављао делатност као предузетник. Наиме, у случају када је обвезник ПДВ − предузетник донео одлуку да ће наставити да обавља делатност у форми привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, а на основу које је Агенција за привредне регистре донела решење којим је истовремено брисан предузетник из регистра привредних субјеката и основано привредно друштво које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва, право на повраћај ПДВ које је стекао обвезник ПДВ − предузетник до оснивања привредног друштва може да оствари обвезник ПДВ − то привредно друштво (правни следбеник предузетника).
Одредбом члана 52. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон) прописано је да ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит (став 2. члана 52. Закона). Према ставу 3. истог члана Закона, порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана (став 4. члана 52. Закона). Одредбом члана 2. Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14, у даљем тексту: Правилник о повраћају ПДВ) прописано је да се обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и облику и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит за наредни период, на начин прописан Правилником.
Према ставу 2. истог члана Правилника о повраћају ПДВ, опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу члана 10. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02, 84/02− исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09−др. закон, 53/10,101/11, 2/12− исправка, 93/12 и 47/13, у даљем тексту: ЗПППА). Према члану 3. став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником. Сагласно одредби члана 3а став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона, обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА. По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА (члан 3а став 2. Правилника о повраћају ПДВ). Према одредби члана 92. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14−др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима), предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва (члан 92. став 3. Закона о привредним друштвима).
СЛУЖБЕНА ОБЈАШЊЕЊА И СТРУЧНА МИШЉЕЊА ЗА ПРИМЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ПРОПИСА јун 2017.

Novi spot naše produkcije!

Klasicna muzika nikada ne zastareva!.Napravili smo spoj muzike Vofanga Amadeusa Mozarta ( izvor  Eine Kleine Nachtmusik )  i lepog prirodnog ambijenta. Opustite se