27. Ko je poreski dužnik za isporuku sa ugradnjom lifta,
odnosno za isporuku sa montažom hidraulične makazaste
lift platforme za prevoz tereta bez pratioca, koji obveznik
PDV vrši drugom obvezniku PDV odnosno licu iz člana 9.
stav 1. Zakona o PDV?
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00009/2016-04 od
29.3.2016. god.)
Za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji
obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana
9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik PC“,
br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr.
zakon, 142/14 i 83/15, u daljem tekstu: Zakon) obavezu obračunavanja
i plaćanja PDV ima obveznik PDV − primalac dobara i usluga kao
poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Pravilnikom
o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu
određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost („Sl.
glasnik PC“, br. 86/15, u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje
šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima
i uslugama iz oblasti građevinarstva. S tim u vezi, isporuka sa
ugradnjom opreme (npr. lifta) koja je sastavni deo objekta (oprema
koja je inkorporisana u objekat, što znači da se ne može premeštati
sa mesta na mesto bez oštećenja njegove suštine), smatra se prometom
dobara iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka
3) Zakona, kao aktivnost iz grupe 41.20 − Izgradnja stambenih i

Poreski tretman uvoza dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku Srbiju vraćaju


Na uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena, PDV se ne plaća, pri čemu ukazujemo da ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja nije uslovljeno vremenskim rokom. Prema tome, poresko oslobođenje za uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena, primenjuje se i posle isteka tri godine od dana izvoza tih dobara. ***
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje (član 7. Zakona). Prema odredbi člana 26. tačka 1b) Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata


Izvor  BILTEN SLUŽBENA OBJAŠNJENJA I STRUČNA MIŠLJENJA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA Ministarstva finansija Srbije 9/2017

Da li fizičko lice koje se smatra poljoprivrednikom ima pravo na PDV nadoknadu kada izvrši promet poljoprivrednih proizvoda − pšenice, kukuruza i suncokreta obvezniku PDV? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1087/2016-04 od 26.9.2017. god.)

Da li fizičko lice koje se smatra poljoprivrednikom ima pravo na PDV nadoknadu kada izvrši promet poljoprivrednih proizvoda − pšenice, kukuruza i suncokreta obvezniku PDV? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1087/2016-04 od 26.9.2017. god.)

Kada fizičko lice koje nije obveznik PDV, a koje se, u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, 83/15 i 108/16, u daljem tekstu: Zakon), smatra poljoprivrednikom (vlasnik, zakupac i drugi korisnik poljoprivrednog i šumskog  zemljišta, odnosno nosilac ili član poljoprivrednog gazdinstva upisan u registru poljoprivrednih gazdinstava), izvrši promet poljoprivrednih proizvoda − pšenice, kukuruza i suncokreta obvezniku PDV, ima pravo na PDV nadoknadu. Obveznik PDV − primalac navedenih dobara, dužan je da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 8% na vrednost primljenih dobara, o čemu izdaje priznanicu, kao i da obračunatu PDV nadoknadu isplati

Šta je verodostojna knjigovodstvena dokumetacija?

Verodostojna računovodstvena isprava (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 337-00-323/2017-16 od 30.6.2017. god.) Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. Pojam računovodstvene isprave koji, između ostalih, obuhvata i fakturu uređen je odredbama člana 8. Zakona.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem,
kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic Data Interchange − EDI). Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave. Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka. Shodno navedenom, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju verodostojnom računovodstvenom ispravom može smatrati samo faktura koja ispunjava uslove iz člana 8. ovog zakona. Na kraju, želeli bismo da ukažemo da, shodno odredbama čl. 7. i 9. Zakona, pravno lice svojim opštim aktom između ostalog određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu). Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.)

2. Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.) Обвезник ПДВ − привредно друштво, које је у потврди Агенције за привредне регистре наведено као правни следбеник предузетника, има право на повраћај ПДВ стеченог у периоду док је обвезник ПДВ обављао делатност као предузетник. Наиме, у случају када је обвезник ПДВ − предузетник донео одлуку да ће наставити да обавља делатност у форми привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, а на основу које је Агенција за привредне регистре донела решење којим је истовремено брисан предузетник из регистра привредних субјеката и основано привредно друштво које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва, право на повраћај ПДВ које је стекао обвезник ПДВ − предузетник до оснивања привредног друштва може да оствари обвезник ПДВ − то привредно друштво (правни следбеник предузетника).
Одредбом члана 52. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон) прописано је да ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит (став 2. члана 52. Закона). Према ставу 3. истог члана Закона, порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана (став 4. члана 52. Закона). Одредбом члана 2. Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14, у даљем тексту: Правилник о повраћају ПДВ) прописано је да се обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и облику и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит за наредни период, на начин прописан Правилником.

Према ставу 2. истог члана Правилника о повраћају ПДВ, опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу члана 10. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02, 84/02− исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09−др. закон, 53/10,101/11, 2/12− исправка, 93/12 и 47/13, у даљем тексту: ЗПППА). Према члану 3. став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником. Сагласно одредби члана 3а став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона, обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА. По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА (члан 3а став 2. Правилника о повраћају ПДВ). Према одредби члана 92. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14−др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима), предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва (члан 92. став 3. Закона о привредним друштвима).2. Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.) Обвезник ПДВ − привредно друштво, које је у потврди Агенције за привредне регистре наведено као правни следбеник предузетника, има право на повраћај ПДВ стеченог у периоду док је обвезник ПДВ обављао делатност као предузетник. Наиме, у случају када је обвезник ПДВ − предузетник донео одлуку да ће наставити да обавља делатност у форми привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, а на основу које је Агенција за привредне регистре донела решење којим је истовремено брисан предузетник из регистра привредних субјеката и основано привредно друштво које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва, право на повраћај ПДВ које је стекао обвезник ПДВ − предузетник до оснивања привредног друштва може да оствари обвезник ПДВ − то привредно друштво (правни следбеник предузетника).
Одредбом члана 52. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон) прописано је да ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит (став 2. члана 52. Закона). Према ставу 3. истог члана Закона, порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана (став 4. члана 52. Закона). Одредбом члана 2. Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14, у даљем тексту: Правилник о повраћају ПДВ) прописано је да се обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и облику и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит за наредни период, на начин прописан Правилником.
Према ставу 2. истог члана Правилника о повраћају ПДВ, опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу члана 10. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02, 84/02− исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09−др. закон, 53/10,101/11, 2/12− исправка, 93/12 и 47/13, у даљем тексту: ЗПППА). Према члану 3. став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником. Сагласно одредби члана 3а став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона, обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА. По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА (члан 3а став 2. Правилника о повраћају ПДВ). Према одредби члана 92. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14−др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима), предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва (члан 92. став 3. Закона о привредним друштвима).
СЛУЖБЕНА ОБЈАШЊЕЊА И СТРУЧНА МИШЉЕЊА ЗА ПРИМЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ПРОПИСА јун 2017.

Novi spot naše produkcije!

Klasicna muzika nikada ne zastareva!.Napravili smo spoj muzike Vofanga Amadeusa Mozarta ( izvor  Eine Kleine Nachtmusik )  i lepog prirodnog ambijenta. Opustite se


Naknada štete za neisplaćeni godišnji odmor

Od početka primene Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: ZOR), kao sporno, postavljalo se pitanje kakav poreski tretman ima isplata naknade štete zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor.
Naime, prema odredbama člana 76. ZOR, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
Postavilo se pitanje da li je ovaj prihod oporeziv, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: ZPDG), i ako jeste, da li se oporezuje kao zarada ili kao drugi prihod.
Većinski stav po predmetnom pitanju bio je da naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nema karakter zarade, u smislu ZOR, te da se taj prihod oporezuje kao drugi prihod, u smislu člana 85. ZPDG. Isti stav zauzeli su i nadležni državni organi. S tim u vezi napominjemo da je Poreska uprava na svojoj internet strani u Biltenu CVPO iz novembra

Услови да се пољопривредник евидентира за обавезу плаћања ПДВ

3. Услови да се пољопривредник евидентира за обавезу плаћања ПДВ (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00438/2016-04 од 30.1.2017. год.)

У складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон), пољопривредник, чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, има право да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ, док је пољопривредник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет добара и услуга већи од 8.000.000 динара дужан да се евидентира за ову обавезу. С тим у вези, а у конкретном случају, износ укупног промета од 8.000.000 динара за сврху обавезног евидентирања за обавезу плаћања ПДВ пољопривредника утврђује се на основу вредности извршеног промета пољопривредних производа у претходних 12 месеци (без ПДВ надокнаде), а не на основу наплаћених новчаних  средстава за промет пољопривредних производа (независно од тога када је промет пољопривредних производа извршен). *** Одредбом члана 34. став 1. Закона прописано је да физичка лица која су власници, закупци и други корисници пољопривредног и шумског земљишта и физичка лица која су као носиоци, односно чланови пољопривредног газдинства уписана у регистру пољопривредних газдинстава у складу са прописом којим се уређује регистрација пољопривредних газдинстава (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом. ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима (члан 34. став 2. Закона). Према одредби става 3. истог члана Закона, ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 8% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун или рачун штедње). Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику (члан 34. став 4. Закона). Пољопривредник чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом (члан 34. став 5. Закона). Пољопривредник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 5. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону (члан 34. став 6. Закона). У случају из става 6. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године (члан 34. став 7. Закона). По истеку рока из става 7. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу (члан 34. став 8. Закона).

БИЛТЕН СЛУЖБЕНА ОБЈАШЊЕЊА И СТРУЧНА МИШЉЕЊА ЗА ПРИМЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ПРОПИСА  1/2017