Šta je verodostojna knjigovodstvena dokumetacija?

Verodostojna računovodstvena isprava (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 337-00-323/2017-16 od 30.6.2017. god.) Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. Pojam računovodstvene isprave koji, između ostalih, obuhvata i fakturu uređen je odredbama člana 8. Zakona.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem,
kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic Data Interchange − EDI). Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave. Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka. Shodno navedenom, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju verodostojnom računovodstvenom ispravom može smatrati samo faktura koja ispunjava uslove iz člana 8. ovog zakona. Na kraju, želeli bismo da ukažemo da, shodno odredbama čl. 7. i 9. Zakona, pravno lice svojim opštim aktom između ostalog određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu). Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.)

2. Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.) Обвезник ПДВ − привредно друштво, које је у потврди Агенције за привредне регистре наведено као правни следбеник предузетника, има право на повраћај ПДВ стеченог у периоду док је обвезник ПДВ обављао делатност као предузетник. Наиме, у случају када је обвезник ПДВ − предузетник донео одлуку да ће наставити да обавља делатност у форми привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, а на основу које је Агенција за привредне регистре донела решење којим је истовремено брисан предузетник из регистра привредних субјеката и основано привредно друштво које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва, право на повраћај ПДВ које је стекао обвезник ПДВ − предузетник до оснивања привредног друштва може да оствари обвезник ПДВ − то привредно друштво (правни следбеник предузетника).
Одредбом члана 52. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон) прописано је да ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит (став 2. члана 52. Закона). Према ставу 3. истог члана Закона, порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана (став 4. члана 52. Закона). Одредбом члана 2. Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14, у даљем тексту: Правилник о повраћају ПДВ) прописано је да се обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и облику и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит за наредни период, на начин прописан Правилником.

Према ставу 2. истог члана Правилника о повраћају ПДВ, опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу члана 10. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02, 84/02− исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09−др. закон, 53/10,101/11, 2/12− исправка, 93/12 и 47/13, у даљем тексту: ЗПППА). Према члану 3. став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником. Сагласно одредби члана 3а став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона, обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА. По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА (члан 3а став 2. Правилника о повраћају ПДВ). Према одредби члана 92. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14−др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима), предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва (члан 92. став 3. Закона о привредним друштвима).2. Право на повраћај ПДВ у случају када обвезник ПДВ − предузетник настави да обавља делатност у форми привредног друштва (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00188/2016-04 од 28.6.2017. год.) Обвезник ПДВ − привредно друштво, које је у потврди Агенције за привредне регистре наведено као правни следбеник предузетника, има право на повраћај ПДВ стеченог у периоду док је обвезник ПДВ обављао делатност као предузетник. Наиме, у случају када је обвезник ПДВ − предузетник донео одлуку да ће наставити да обавља делатност у форми привредног друштва, у складу са законом којим се уређују привредна друштва, а на основу које је Агенција за привредне регистре донела решење којим је истовремено брисан предузетник из регистра привредних субјеката и основано привредно друштво које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва, право на повраћај ПДВ које је стекао обвезник ПДВ − предузетник до оснивања привредног друштва може да оствари обвезник ПДВ − то привредно друштво (правни следбеник предузетника).
Одредбом члана 52. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон) прописано је да ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике. Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит (став 2. члана 52. Закона). Према ставу 3. истог члана Закона, порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период. Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана (став 4. члана 52. Закона). Одредбом члана 2. Правилника о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ („Сл. гласник РС“, бр. 107/04, 65/05, 63/07, 107/12, 120/12, 74/13 и 66/14, у даљем тексту: Правилник о повраћају ПДВ) прописано је да се обвезник ПДВ који у пореској пријави ПДВ, прописаној правилником којим се уређују облик и садржина пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и облику и садржина пореске пријаве ПДВ (у даљем тексту: Правилник), искаже износ за повраћај ПДВ, у тој пријави опредељује се за повраћај исказаног износа или да исказани износ пореза користи као кредит за наредни период, на начин прописан Правилником.
Према ставу 2. истог члана Правилника о повраћају ПДВ, опредељење из става 1. овог члана не сматра се захтевом за повраћај пореза у смислу члана 10. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/02, 84/02− исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09−др. закон, 53/10,101/11, 2/12− исправка, 93/12 и 47/13, у даљем тексту: ЗПППА). Према члану 3. став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се обвезник ПДВ (у даљем тексту: обвезник), у смислу члана 2. став 1. овог правилника, определи за повраћај ПДВ, повраћај ПДВ врши се на рачун у банци који је обвезник навео у пријави за евидентирање обвезника пореза на додату вредност прописаној Правилником. Сагласно одредби члана 3а став 1. Правилника о повраћају ПДВ, ако се не изврши повраћај ПДВ у року прописаном одредбом члана 52. став 4. Закона, обвезник има право да поднесе захтев за повраћај ПДВ надлежном пореском органу у складу са ЗПППА. По захтеву из става 1. овог члана надлежни порески орган поступа на начин прописан ЗПППА (члан 3а став 2. Правилника о повраћају ПДВ). Према одредби члана 92. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14−др. закон и 5/15, у даљем тексту: Закон о привредним друштвима), предузетник може донети одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. На основу одлуке из става 1. овог члана врши се истовремено брисање предузетника из регистра привредних субјеката и регистрација оснивања привредног друштва из става 1. овог члана које преузима сва права и обавезе предузетника настале из пословања до тренутка оснивања тог привредног друштва (члан 92. став 3. Закона о привредним друштвима).
СЛУЖБЕНА ОБЈАШЊЕЊА И СТРУЧНА МИШЉЕЊА ЗА ПРИМЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ПРОПИСА јун 2017.

Novi spot naše produkcije!

Klasicna muzika nikada ne zastareva!.Napravili smo spoj muzike Vofanga Amadeusa Mozarta ( izvor  Eine Kleine Nachtmusik )  i lepog prirodnog ambijenta. Opustite se


Naknada štete za neisplaćeni godišnji odmor

Od početka primene Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: ZOR), kao sporno, postavljalo se pitanje kakav poreski tretman ima isplata naknade štete zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor.
Naime, prema odredbama člana 76. ZOR, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
Postavilo se pitanje da li je ovaj prihod oporeziv, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: ZPDG), i ako jeste, da li se oporezuje kao zarada ili kao drugi prihod.
Većinski stav po predmetnom pitanju bio je da naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nema karakter zarade, u smislu ZOR, te da se taj prihod oporezuje kao drugi prihod, u smislu člana 85. ZPDG. Isti stav zauzeli su i nadležni državni organi. S tim u vezi napominjemo da je Poreska uprava na svojoj internet strani u Biltenu CVPO iz novembra

Услови да се пољопривредник евидентира за обавезу плаћања ПДВ

3. Услови да се пољопривредник евидентира за обавезу плаћања ПДВ (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00438/2016-04 од 30.1.2017. год.)

У складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/04, 86/04−исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16, у даљем тексту: Закон), пољопривредник, чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, има право да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ, док је пољопривредник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет добара и услуга већи од 8.000.000 динара дужан да се евидентира за ову обавезу. С тим у вези, а у конкретном случају, износ укупног промета од 8.000.000 динара за сврху обавезног евидентирања за обавезу плаћања ПДВ пољопривредника утврђује се на основу вредности извршеног промета пољопривредних производа у претходних 12 месеци (без ПДВ надокнаде), а не на основу наплаћених новчаних  средстава за промет пољопривредних производа (независно од тога када је промет пољопривредних производа извршен). *** Одредбом члана 34. став 1. Закона прописано је да физичка лица која су власници, закупци и други корисници пољопривредног и шумског земљишта и физичка лица која су као носиоци, односно чланови пољопривредног газдинства уписана у регистру пољопривредних газдинстава у складу са прописом којим се уређује регистрација пољопривредних газдинстава (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом. ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима (члан 34. став 2. Закона). Према одредби става 3. истог члана Закона, ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 8% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун или рачун штедње). Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику (члан 34. став 4. Закона). Пољопривредник чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом (члан 34. став 5. Закона). Пољопривредник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 5. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону (члан 34. став 6. Закона). У случају из става 6. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године (члан 34. став 7. Закона). По истеку рока из става 7. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу (члан 34. став 8. Закона).

БИЛТЕН СЛУЖБЕНА ОБЈАШЊЕЊА И СТРУЧНА МИШЉЕЊА ЗА ПРИМЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ПРОПИСА  1/2017

Da li se obračun prosečne ponderisane cene radi ti na nivou svakog veleprodajnog objekta ili na nivou privrednog društva ?

2. Da li bi obračun prosečne ponderisane cene za izlaz artikla sa zaliha trebalo vršiti na nivou  svakog veleprodajnog objekta ili na nivou privrednog društva (uz formiranje jedne prosečne ponderisane cene)? (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-246/2017-16 od 20.4.2017. god.)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. Odredbama člana 20. Zakona propisano je da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI. Izbor vrednosti po kojoj se zalihe robe vode u računovodstvu uređuje se internim aktom pravnog lica kojim se detaljnije uređuju računovodstvene politike. Uz finansijske izveštaje obelodanjuju se Napomene, u okviru kojih pravna lica navode informacije o usvojenim računovodstvenim politikama i usvojenim principima odmeravanja vrednosti zaliha.
Ovim putem ukazujemo na primenu MRS 2: Zalihe, kojim su detaljnije uređena pitanja načina računovodstvenog obuhvatanja zaliha. Paragrafom 25. MRS 2: Zalihe, navedeno je sledeće: „… Entitet koristi isti metod za sve zalihe koje su slične prirode ili koje entitet koristi u slične svrhe. Kada su u pitanju zalihe različite prirode ili upotrebe može da bude opravdana primena različitih metoda obračuna izlazne vrednosti zaliha.“ Dodatno ukazujemo na odredbe paragrafa 26. MRS 2: Zalihe, kojim je propisano da se, na primer, namena zaliha koje entitet koristi u jednom segmentu poslovanja može razlikovati od namene iste vrste zaliha u drugom segmentu poslovanja. Međutim, različitost geografskih lokacija zaliha (ili relevantnih poreskih propisa), samo po sebi, ne opravdava primenu različitih metoda obračuna izlaza zaliha. Imajući u vidu navedeno, zahtevi MRS 2: Zalihe odnose se na obavezu primene iste metode koja se koristi za obračun izlaza sa zaliha, ukoliko u jednom pravnom licu postoje na dva ili više mesta (magacina, pogona i sl.) iste vrste zaliha, koje imaju istu namenu. S tim u vezi, mišljenja smo da je neophodno da privredno društvo vrši obračun prosečne ponderisane cene za izlaz artikla sa zaliha na nivou svakog pojedinačnog objekta (magacina), odnosno da se u svakom od njih primenjuje jednoobrazna usvojena računovodstvena politika, kako bi se na realnoj osnovi i na transparentan način evidentirao izlaz artikla sa iste vrste zaliha. Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo prema podacima iznetim u zahtevu. Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS“, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 95/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Bilten SLUŽBENA OBJAŠNJENJA I STRUČNA MIŠLJENJA ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA 4/2017 Ministarstvo finansija Srbije   

Ulazak u sistem pdv

Ulazak u sistem PDV uređen je Zakonom o porezu na dodatu vrednost kroz više članova.
Evidentiranje obveznika u sistem PDV može biti obavezno i dobrovoljno.
U sistem PDV obavezno se prijavljuju svi oni privredni subjekti koji su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.